Comi ustaje pre mene, kuva nam kafu i zove me. Sedamo na veliku sofu u dnevnoj sobi i ja, uz kafu, otvorim trač rubriku u Kuriru. Comi izvali šta radim, pa mi još jednom stavja do znanja šta ona misli o ideji da mlad čovek u punoj snazi tako troši minute i sate svog života.
Obećao si da ćeš da bloguješ.
Večeras ću, kad se vratimo.
Znaš da uveče nisi ni za šta i niko ne čita objave noću.
Ma to je meni nekoliko minuta posla.
Super, onda napiši u ovih nekoliko minuta dok nam spremim doručak.
Odlazi u kuhinju, ubacuje par jaja u sataraš koji nam je sinoć Dušica spremila za večeru, ali mi nismo bili gladni. Otvaram komp i krećem da se rasplinjavam. Potrošim sat vremena na opisivanje putovanja od Zemuna do Berlina. Nulti dan putovanja. Kačim priču na fejs i krećemo za Berlin. Doonja nam je poslala neke predloge, pa ćemo od njih da krenemo. Silazimo s voza na Alexanderplatzu i vidimo TK Maxx radnju. Evropska verzija američkog TJ Maxxa u kojem smo silne dolare ostavili prethodnih godina. Udjemo da vidimo da li je isti fazon. Skontamo da jeste i izadjemo. Ne zanima nas šoping, mi smo bekpekeri iz voza.
Pratimo mapu do Picknweight seknd hend šopa. Velika, šarena prodavnica na dva nivoa. Garderoba se prodaje na kilo, pet kategorija cena. Stvari su tako lepo naredjane da ti je zabavno u svim sekcijama. Volim da se promuvam po dobrim seknd hendovima, svakakve dragulje od garderobe čovek može da vidi tamo, ali skoro nikad ništa ne kupim jer mi ne prija onaj podrumski vonj kojeg ne uspevaju da se oslobode ni najbolji šopovi. Ne znam šta je to, da li to isparavaju sve one iznošene starke i kaubojke ili ne suše veš dovoljno pre prodaje pa krene da smrducka na vlagu. Biznis ideja: izmisliti eliminator smrada polovne odeće i obuće, patentirati i prodavati seknd hendovima. Nastavljamo šetnju. Comi mi pokazuje neku roze zgradu sa krivim metalnim terasama. Vidi ovo! Šta je to? Art Nouveau. Aha, ok. Ulazimo u art nouveau. Lepo je u unutašnjem dvorištu. Nekoliko malih šopova i kafić. Kitnjaste stepenice sa zlatnim detaljima idu nekoliko spratova na gore, ali to nije za turiste, tu očigledno žive ljudi. Odlučujemo da ipak udjemo. Krckaju stepenice, hodamo polako da nas neko ne čuje i otera. Popnemo se na vrh. Comi nalazi dobre kadrove i fotka. Izlazi neka žena i ne obrati pažnju na nas. Nastavimo da fotkamo još malo pa odemo.
Doonja je preporučila i restoran Beets and Rooots. Rano nam je za ručak, ali probaćemo da popijemo kafu tamo. Odlazimo, krcato je, a i da nije – niko ne pije kafu, svi jedu. Comi se svidja enterijer, udje, opali par fotki i idemo na neko drugo mesto da pijemo kafu. Na Foursquare nadjem dobro ocenjenu kafeteriju Ben Rahim, okrenem mapu naopako i krenemo u pogrešnom pravcu. Prolazimo pored crkve u kojoj je Martin Luter King šezdesetih kritikovao postojanje zida u Berlinu. Vrtimo se oko bloka u kontra smeru i stižemo u kafeteriju. Klasičan hipsteraj, udješ sa ulice u štek za koji moraš unapred da znaš i tamo dva lika s bradama u lokalu od tri kvadrata prave brutalne kafe, a gosti se guraju i srču ih i slušaju džez. Nema klonje, nema klime. Moj kapućino bio dobar, a comin espreso previše jak. Izvadim iz ranca “Aro” flašu i dodam joj vodu u šolju. Comi zbog toga prevrne očima, ali kafa više nije toliko jaka.
Silazimo u metro i odlazimo u muzej “Story of Berlin”. 10 evra karta. Lepo osmišljen, zabavan muzej. Svaka epoha u istoriji Berlina ispraćena odličnim scenografijama i sve je interaktivno. Kreće od ne znam ni ja koje godine kad se vršila nekakva robna razmena tamo, Kako napredujemo kroz muzej, tako se Berlin polako pretvara u ozbiljnu metropolu, a onda se simbolično silazi u podrum kad krene fašizam. Na stepeništu ka podrumu podatak da Hitler nije pobedio u Berlinu, nego da ga je unutrašnjist izglasala, a onda je napravio sranje i u ime Berlina. U podrumu očekivano jezivo, ali su u jednom trenutku Bajaginog ćaleta prestigli Ameri i Rusi i rat se završava. Sledeća epoha je podeljena zidom i prate je dve odvojene scenografije do lifta koji te penje pred izlaz iz muzeja. Na izlazu je rekonstruisana konferencija za štampu na kojoj se proglašava ujedinjenje Berlina. Definitivno sam uživao više nego što uživam kada vidim neki krčag od pre nove ere ili sprčenu mumiju.
Ogladneli smo, idemo u čuveni Curry 36 na curry wurst. Uz ulaznicu za muzej smo dobili i kupon za džabe pomfrit kod njih. Eto još jedne ideje, da uz ulaznicu za Muzej savremene umetnosti dobiješ pomfrit uz šiš. Dobijamo po dve debele viršle umuljane u kečap i poprskane karijem. Ružno na oko, ali ukusno. Onda smo se promuvali oko obližnje katedrale: Videli smo upaljene sveće, cveće i fotografije na stepeništu, pa smo shvatili da je to mesto u kojem je neki retard za vreme božićnog vašara 2016. kamionom gazio ljude. Pridjemo, pogledamo fotke. Mladi, nasmejani ljudi, verovatno su uživali u Berlinu kao i mi ovih dana. Možda su neki baš pojeli curry wurst par minuta pre toga. Malo oćutimo, uzdahnemo, slegnemo ramenima i odemo. Tragedija, kao i mnoge druge, iz koje ne možeš da izvučeš nikakvu pouku, samo da žališ te ljude, znajući da će uskoro opet isto sranje negde da se desi.
Dušica i Tobi hoće da nas provedu kroz Potsdam večeras, pa se ranije vraćamo u stan. Na putu ka vozu udjemo u Urban Outfitters radnju, da nas mine američka nostalgija. Preskupa trendi sranjca koja će prestati da budu trendi za par meseci, a na rafove će doći neka nova preskupa trendi sranjca. Kad smo stigli u Potsdam počinje oluja, pa ostajemo u stanu.Dušica cepa Rubinov vinjak, a mi ostali pivo od juče, pa Comi u jednom trenutku ode do radnje po još piva. Zabavno veče, blago ucirkani, malo na engleskom, malo na srpskom, malo na nemačkom obradili brojne teme. Dušica priča kako sam joj na gradjevinskom fakultetu otkrio foru kako da korišćenjem logike lakše rešava probleme iz statike. Kada je asistent pitao zašto ne koristi formule, ona mu je rekla da koristi logiku. Zbunio se ali morao je da prihvati jer su rezultati bili tačni na kraju. Nisam to ja izmislio, nego je ortaku tu tajnu otkrio ćale inženjer, pa je ovaj to meni preneo. Zaboravio sam na tu epizodu i bio sam ponosan na svoj skromni doprinos u formiranju Dušice u uspešnog inženjera. Završio se i naš drugi berlinski dan.
Serbian